Неретва – Зелена љепотица

14. март је међународни дан ријека и обиљежава се бар једном годишње. Ред је да се подсјетимо на огроман значај воде и њену немјерљиву вриједност, те на значај наших ријека и ријека уопштено.

Вода је уједно и природно богатство без кога не би било живота на земљи. На нашој општини највећа и најзначајнија ријека је Неретва, која протиче кроз Улог.

Неретва је била позната још од грчког периода. По њој је име добила грчка колонија Нарента, која се налазила узводно од данашњег Метковића. Стара имена за Неретву била су Нера или Нарента, што у преводу значи "зелена љепотица".

Неретва извире на брдашцу Гредељ (око 1229 m) гдје се појављује као мало врело у које се улијева неколико мањих врела градећи ријеку Неретву. Ријека од извора па до Улога тече према западу и планинског је типа, на путу до Улога прима притоке: Зуровићи поток, Стругић, Бистрицу, Игбашчицу, Међеђак, Катапулт и Језерницу, која се излива из Црвањског језера. Након Улога ријека скреће према сјеверу све док не прими три велике притоке: Љуту Диндолику, Слатницу и Хотовску Језерницу када опет тече према западу у Главатичево, на свом путу до Главатичева је велика планинска ријека. Од извора до крајње тачке бивше улошке општине, на ушћу Марин потока дужина Неретвиног тока износи 49 km. Од тога 13 km је територија Гатачке општине до Крупца, а 36 km на територији Улошког Борча, односно сада Калиновачке општине. Најнижа кота терена на којој излази Неретва је 404 m. Код Крупца, гдје Неретва улазио на територију Улога кота терена је око 765 m. Висинска разлика између улазне и излазне тачке износи 361 m.

 До насеља Улог тече кроз ненасељено подручје па је вода незагађена и употребљива за пиће.

Са водопривредног гледишта Неретва се може користити за хидроенергетске сврхе. У току је изградња хидроелектране у Улогу на Неретви.